U kakvoj je ekonomskoj poziciji Srbija? Da li se nešto radi da bi se njen položaj popravio? Koje reforme sprovoditi? Kako ekonomisti procenjuju da će se ekonomija razvijati u narednom periodu? Na ove i druge teme naše ekonomske realnosti, diskutovalo se na Konferenciji koju su zajedno organizovali Naučno društvo ekonomista Srbije, Akademija ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu.
Konferencija je započela izlaganjem profesora Milojka Arsića ”O uticaju fiskalne politike na privredni rast u Srbiji“.
Zašto je neophodna fiskalna konsolidacija?
S obzirom da se prirast javnog duga ubrzava, da novonastali rashodi eliminišu uštede i da su investicije rekordno niske, biće veoma teško izboriti se sa finansiranjem deficita i vraćanjem dospevajućih dugova. Prisutan je i problem koalicione vlade, čiji se rad na kraju svede na skupljanje glasača, jer sukob interesa unutar iste, ne ostavlja prostora da se neka od reformi sprovede do kraja. Ukoliko se ne započne fiskalna konsolidacija i ne smanji fiskalni deficit, suočićemo se sa premašivanjem planiranih ciljeva u 2015/2016. godini. Profesor Milojko Arsić ističe značaj povećanja javnih investicija, sprovođenja privredne reforme i preispitivanje politike subvencija za privredni rast.
Na temu ”Monetarne politike u Srbiji – o postignutim rezultatima i mogućim alternativama“, govorio je bivši guverner, profesor Dejan Šoškić.
Da li smo utvrdili šta ciljamo?
Vlada Republike Srbije i Narodna Banka Srbije su 2008. godine potpisale Sporazum o ciljanju inflacije. Ovim sporazumom, ciljanje inflacije je postalo oružje Narodne Banke za postizanje monetarne nezavisnosti i konkurentnosti domaće privrede. Uprkos tome, izjave u medijima nas stalno podsećaju da je uspeh Narodne banke rezultat ciljanja deviznog kursa!
Ne mogu, a da se ne zapitam, ako alpinista postavi cilj da se popne na vrh Alpa, kako može reći da će osvojiti Kilimandžaro?
Uslovi, da bi ciljanje inflacije bilo uspešno su: veća upotreba dinara, stabilna cena hrane i neometani makroekonomski tokovi. Kada bi se uslovi stalno unapređivali, rezultati bi se videli kroz nekoliko godina. U primenu ovog modela ciljanja inflacije, iskoračile su Nemačka Centralna Banka, Poljska, Mađarska, kao i mnoge druge.
Teško je naći pravi odgovor na pitanje da li su uslovi za uspešno ciljanje inflacije unapređeni. Alternative postoje, ako se razmotre monetarni modeli koje druge zemlje koriste, i izmeri korist koju bi njihova primena kod nas donela u odnosu na korist koja je prisutna u sadašnjem modelu, rekao je bivši guverner.
O ”Ograničenjima na strani ponude i neophodnosti ekonomskih reformi za ubrzavanje privrednog rasta“, izlagala je bivša guvernerka Kori Udovički.
Otkud nama finansijska nediscpilina?
Želim da naglasim da je pitanje nediscipline kod nas retoričke prirode, ona se podrazumeva i bilo bi nam neobično da je nema. Problem finansijske nediscipline se direktno odražava na privredni rast. Na prvom mestu, potrebne su strukturne reforme, kaže Kori Udovički. Sprovođenje reformi značilo bi otpuštanje viška radne snage, o kojoj često slušamo, daljoj privatizaciji, stvaranju prostora za delovanje države, itd.
U teoriji, priča divno zvuči, ali ”malčice je drukčije u praksi“ jer kad politika i interesi uplivaju u ekonomiju, priča postane mit. Pitanje na koje još uvek nemamo odgovor je: Da li će vlast i na svoju štetu, uraditi nešto da bi opšta ekonomska realnost postala malo svetlija?
EKOF Media Group
izveštava: Milica ĐOTUNOVIĆ
foto: Uroš BLAGOJEVIĆ
